Насловна Организациja Клинике Клиника за гинекологију и акушерство
Untitled Document
Клиника за гинекологију и акушерство
Ел. пошта Штампа
.

 

 

 

 

 

 

 

Управа

Директор: доц. др Александра Димитријевић
Главна сестра: Зорица Радошевић

Организационе јединице

  • Пријемно дијагностичко поликлиничко одељење
  • Одељење патологије трудноће
  • Одељење контроле фертилитета
  • Одељење оперативне гинекологије
  • Одељење конзервативне гинекологије
  • Порођајно одељење ‐ породилиште
  • Одељење за негу бабињара
  • Центар за новорођену децу

Настанак

1930. године у Крагујевцу се формира хируршко ‐ гинеколошко одељење са 60 постеља у оквиру којег је основан Гинеколошки одсек. Одлуком тадашњег Министарства здравља 01.12.1951. године, одвајањем од хирургије, настаје Гинеколошко одељење.

Од формирања Клиничко ‐ болничког центра Крагујевац, 1985. године, гинеколошко одељење прераста у Центар за гинекологију и акушерство и заједно са дечијим одељењем постаје Клиника за мајку и дете. Даљим развојем и ширењем здравствене делатности, 1993. године центар постаје Клиника за гинекологију и акушерство.

Развој

Почетком двадесетог века, гинеколошке операције углавном раде хирурзи. Развојем гинеколошког одсека, почиње ера гинеколошке хирургије која свој највећи замах постиже крајем шездесетих година. Од тада се изводе највећи оперативни захвати у гинекологији.

Посебан допринос у развоју школе оперативне гинекологије у том периоду, дао је проф. др Милија Ђурић, који је, између осталог, увео технику вагиналних хистеректомија. Уз поједине модификације отворене хирургије, дао је допринос развоју гинеколошке хирургије у Србији.

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века, под руководском проф. др Предрага Ристића, развија се интензиван интрапартални надзор породиља и одсек патологије трудноће. Тада се уводе процедуре као што је касна амниоцентеза и континуирани кардиотокографски мониторинг.

Посебан допринос у развоју одсека патологије трудноће у одељење дала је својим ангажовањем проф. др Мирјана Варјачић.

Увођење ултразвучне дијагностике као рутинске методе у дијагностици, развија се под руководством проф. др Горана Лукића осамдесетих година. Тада се у Крагујевцу формира и прва референтна школа ултразвука у Србији.

Почетком деведесетих година, проф. др Слободан Арсенијевић формира Одсек за цитогенетску дијагностику у оквиру којег се развија дијагностика мушког стерилитета и обрада сперме у циљу хомологих инсеминација.

Прве видеолапароскопске операције урађене су 1997. године, под руководством проф. др Александра Живановића, када је и формирано Одељење за ендоскопију у гинекологији.

Почетком осамдесетих, у ток порођаја интензивно се укључују и неонатолози, а одељење неонатологије ГАК ‐ а, 2010. године прераста у Центар за новорођену децу.

Почетком 2000. године у порођајне сале крагујевачког породилишта, уводи се безболни порођај у епидуралној анестезији.

Делатност - репрезентативне дијагностичке процедуре и услуге

На Гинеколошко акушерској клиници КЦ Крагујевац, у седам одељења и једном центру, медицински тимови пружају велики број високоспецијалистичких услуга.

На пријемно дијагностичко поликлиничком одељењу ГАК‐а, раде се: колпоскопије, ХПВ типизације, циљане биопсије суспектних промена на грлићу материце. Амбулантно се врши трансабдоминални ултразвучни преглед са колор доплер технологијом, преглед трансвагиналним ултразвучним апаратом и ултразвучна фоликулометрија.

Лекари крагујевачког ГАК‐а, обављају и прекиде нежељених трудноћа у општој анестезији, медикаментне прекиде нежељених трудноћа, екслпоративне киретаже, електрокоагулацију полних брадавица и конзилијарне прегледе.

Делатност Одељења патологије трудноће, усмерена је на одржавање трудноће, интензиван надзор и терапију високоризичних трудноћа, испитивање и терапију дијабетеса код трудница, поремећаја штитасте жлезде, антифосфолипидног синдрома, хипертензије у трудноћи, мултиплих трудноћа, амниоскопије, нонстрес и окситоцински тест, уз експертски ултразвук у трудноћи (4 - Д) са мерењем релевантних протока пулсном доплер техником.

Одељење контроле фертилитета, бави се биопсијом хорионских чупица, раних амниоцентеза и кордоцентеза, затим индукцијом прекида трудноћа другог и трећег триместра простагландинима, терапијом претећих спонтаних побачаја, дијагностиком хабитуалних побачаја, оперативним збрињавањем слабости унутрашњег материчног ушћа (серклаж), терапијом хиперстимулационог синдрома, раних гестоза и других патолошких трудноћа мањих од двадесет гестационих недеља. У оквиру Одељења контроле фертилитета је генетско саветовалиште и конзилијум за феталне аномалије.

На Одељењу оперативне гинекологије врше се отворене трансабдоминалне оперативне процедуре, као што су радикална и класична хистеректомија, вагинална хистеректомија, реконструкција пода мале карлице код поремећаја статике, конизације, ампутације грлића, радикална вулвектомија, лапараскопска аднексектомија, цистектомија, салпингектомија и миомектомија као и хистероскопске дијагностичке и оперативне процедуре.

 

Одељење конзервативне гинекологије обавља конзервативни и оперативни третман тубооваријалних абсцеса, третман ванматеричне трудноће, хистеросалпингографију, артефицијалну хомолога инсеминацију, анализу хормона и испитивање функције јајника, трансвагинални колор доплер, пункцију Доугласовог простора, пункцију унилокуларних цисти, прекиде и праћења моларних трудноћа, дијагностику конзервативних и оперативних третмана миома материце, медикаментозну терапију ендометриозе ГнРХ агонистима и специјалистички се бави дечијом и адолесцентном гинекологијом уз дијагностику развојних поремећаја.

На Одељењу порођајних сала, врши се интензиван интрапартални надзор породиља, индукција и стимулација порођаја, порођај у епидуралној анестезији, царски рез, инструментално завршавање вагиналног порођаја (вакум, форцепс), мануелна и инструментална ревизија, збрињавање епизиотомије као и расцепа меког порођајног пута.

 

 

Одељење за негу бабињара у свој опис свакодневних делатности укључује постпартални надзор и негу породиља, baby friendly приступ, стимулацију лактације, ултразвучну дијагностику инволутивних промена гениталних органа жене, медикаментозни прекид лактације код индикованих случајева, инструменталну ревизију материце и збрињавање компликација епизиотомије.

У Центру за новорођену децу стручни медицински тим обавља комплетно збрињавање здраве рочне новорођенчади, новорођенчади рођене из ризичних трудноћа и из превремених порођаја. Врши се и рана дијагностика поремећаја централног нервног система и слуха у виду скрининга све новорођене деце у породилишту, са циљем смањења и спречавања трајних секвела, а обавља се и скрининг за метаболичке болести фенилкетонурију и хипотиреозу.

Планови

Пријемно дијагностичко одељење ГАК‐а, требало би у наредном периоду да прерасте у дневну болницу, у којој би се изводиле мале хируршке интервенције, као што је радиоталасна екцизија грлића материце код премалигних промена, затим радиоталасни третман кондилома и полипа гениталне регије. У оквиру одељења, планира се развој саветовалишта за планирање породице, саветовалишта за стерилитет и саветовалишта за превенцију карцинома грлића материце.

У плану је и формирање одељења за стерилитет и одсека за асистиране репродуктивне технологије, у оквиру којег би се посебно развила организациона јединица за вантелесну оплодњу.

На одељењу оперативне гинекологије, требало би да се уведу нове методе у хируршким процедурама, као што је лапароскопска хистеректомија. Планира се и увођење ТВТ и ТОТ технологија, у сарадњи са лекарима Клинике за урологију КЦ Крагујевац, у лечењу стерс инконтиненције и поремећаја статике пода мале карлице. У сарадњи са колоректалним хирурзима и уролозима, планира се мултиоперативни приступ лечењу малигних тумора гениталних органа жене, са циљем стварања будућег центра за пелвичну хирургију.

На одељењу бабињара, у плану је и опремање два апартмана за породиље.

Други релевантни подаци

Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Крагујевац располаже са укупно 157 постеља. Две припадају интезивној нези, 15 полуинтезивној и 140 стандардној нези пацијенткиња.

На Клиници ради 122 запослених, од којих је 28 лекара. 18 лекара су специјалисти гинекологије и акушерства, један лекар је на специјализацији, три су клиничка лекара и шест је лекара специјалиста неонатолога.

У лекарском тиму ГАК‐а је шест професора, четири доцента, два асистента, два доктора медицинских наука и један магистар медицинских наука.

Клиника поседује три апарата за ултразвучне прегледе, од којих је један има могућност 4‐Д и power doppler. Од остале опреме, издвајамо: електронож за амбулантни третман кондилома, колпоскоп и опрему за Папаниколау тест, више ЦТГ апарата за континуирани препартални и интрапартални мониторинг и амниоскоп.

ГАК поседује и комплетну опрему за лапароскопске и хистероскопске процедуре. Клиника има комплетно опремљену цитогенетску лабораторију за анализе кариограма из хорионских чупица, плодове воде и крви из пупчаника, као и лабораторију за анализу спермограма и припрему сперме за инсеминацију.

ГАК има могућност коришћења опреме из других организационих јединица КЦ Крагујевац. Реч је о рентген дијагностици, ЦТу, НМРу, хормонским анализама, брисевима грлића и вагине, ХПВ типизацији, као и о услугама Центра за трансфузиологију.

У протеклој години, на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Крагујевац, остварено је 27.157 болесничких дана, 7.940 пријема пацијената, 28.633 амбулантних прегледа и 3.027 ултразвучних прегледа у амбуланти. Урађено је 1.218 операција, 4.355 малих хируршких интервенција, 2.088 порођаја и 325 царских резова.

Контакт за заказивање прегледа

Телефон: 034 / 50 - 51 - 14