Насловна О нама Историјат
Untitled Document
Историја болнице и Клиничког центра Крагујевац
Ел. пошта Штампа

Пуни развој Крагујевца почиње 1818. када дотадашњи центар једне од нахија постаје престоница обновљене Србије. Далекосежни значај и утицај на општа кретања имали су и I и II српски устанак, а турским Хатишерифом од 1830. одобрено је да Србија може да оснива болнице. Прве грађанске и војне болнице биле су привремене и импровизоване, а због недостатка зграда селиле су се често у неприкладне просторије.

Сходно друштвено политичким условима, у ондашњој Србији, болничко лечење у Крагујевцу почиње најпре Војном болницом (1836) и привременом цивилном болницом (1844). Недуго потом створени су услови за оснивање прве сталне болнице у Крагујевцу- Окружне болнице која је почела да ради 20.11.1860. са управником, угледним хирургом Љубомиром Радивојевићем.

Окружна болница у Крагујевцу (1910)

До отварања болнице дошло је услед читавог низа повољних околности: раст Крагујевца, окренутост Европи, економски прогрес, дуже припреме за отварање болнице, рад Тополивнице, рад Болесничке касе, потребе Града, утицај присуства угледних лекара (Јосиф Панчић) и апотекара (Павела Илића), заинтересованост грађана и управе.

Болница се налазила у "забатаљеном зданију", на левој обали Лепенице. Имала је прво шест дрвених кревета, касније дванаест. Биле су то две просторије са једним "послужитељем".

Први болесници примљени су 13.12.1860. Касније је болница пребачена на другу страну Лепенице. Имала је велики углед у читавој тадашњој Србији.



 

 





 

Крај II светског рата крагујевачка цивилна болница, под управником, очним специјалистом Душаном Михајловићем (иначе оснивачем Очног одељења 1925) дочекала је са само 12 лекара док их је у читавом Крагујевцу било 22.

Одмах по завршетку рата, заменио га је др Селимир Врбић (1945-1947) који се сматра и утемељивачем рентгенологије.

После њега управљачку функцију је обављао доктор Властимир Богосављевић (од 1947 до 1949), да би га наследио др Жарко Новаковић (1950 - 1959), за кога се везује оснивање трансфузиологије и болничке лабораторије.











Ратне страхоте су преживела и одељења УШНО (са својим оснивачем, бечко-прашким ђаком, Ђорђем Митровићем) и КОЖНО са шефом Живорадом Гајићем.












Највећа су била одељења за унутрашње болести и хирургију. Прим. др Сретен Красић, хирург, био је шеф ХИРУРГИЈЕ од 1936. године. Завршио је медицину на Сорбони и бавио се практично свим оперативним захватима који су тада практиковани у Европи.

Рад хирургије се одвијао кроз више одсека из којих су се касније развила посебна одељења. Уз Красићеву помоћ др Милан Божић 1951. год. оснива одељење гинекологије са акушерством, а 1951. године Коста Попов формира Уролошко одељење.

Занимљиво је да је Дечије одељење основано тек 1946. године. Било је смештено у згради данашње управе Клиничког центра, а оснивачем се сматра први стални лекар, др Живадин Мачужић,који је истовремено и његов први шеф. Знатно касније, у просторијама тадашње бараке формирано је неуропсихијатријско одељење (1959) са првим шефом др Александром Терзићем.

Др Душан Илић, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију, почиње као шеф истоименог одељења у новој згради у којој се и данас налази (1960).

Треба посебно издвојити подизање објекта данашње дечје клинике, који је свечано стављен у функцију 1964. године као Спомен дечја болница--Центар за мајку и дете.

Исте године (1964) подигнуто је грудно одељење, изнад Сушичког потока, где се данас налази одељење за плућне болести.
Судска медицина (и патологија) почиње самостално да функционише (1966), са оснивачем др Душаном Обрадовићем, у тадашњој малој згради просектуре.
Неуропсихијатрија (са шефом др Радмилом Величковић) бива премештена, из бараке, у ново изграђено одељење 1966. године, где се данас налази одељење неурологије.

Сви поменути стручњаци, уз подршку бројних колега и пријатеља из земље и света, својим ентузијазмом и преданошћу допринели су да Клинички центар Крагујевац данас буде једна од водећих медицинских установа у Србији и региону. Ради сталног унапређења квалитета здравствених услуга, Клинички центар Крагујевац у стручном, научном, технолошком и инфраструктурном смислу, развија се континуирано и непрекидно.