Untitled Document

Из медија "ТО ЈЕ БИО ВЕЛИЧАНСТВЕН ТРЕНУТАК" Вук је превремено рођен, по доласку на свет остао је без ОБА РОДИТЕЉА, а сада се опоравља кући захваљујући овим ХЕРОЈИМА (Blic.rs)

Ел. пошта Штампа

Превремено рођени дечак Вук који је одмах по доласку на свет остао без оба родитеља јер су погинули у саобраћајној несрећи, седам месеци касније се успешно опоравља у свом дому. Они који су можда најзаслужнији што је беба данас добро, лекари КЦ Крагујевац, испричали су колико је његово лечење био дуг и тежак процес, али испуњен љубављу и нежношћу. В ук је царским резом рођен 10. јануара ове године, на Одељењу хирургије у Крушевцу, а дан касније повредама задобијеним у тешкој несрећи, подлегла је његова мајка Јована Миленковић (25). Без оца Стефана Илића (26) је остао дан раније, је р је несрећни младић преминуо на месту несреће. Дечак је добио име Вук јер је тако желео његов тата.

Вук је царским резом рођен 10. јануара ове године, на Одељењу хирургије у Крушевцу, а дан касније повредама задобијеним у тешкој несрећи, подлегла је његова мајка Јована Миленковић (25). Без оца Стефана Илића (26) је остао дан раније, је р је несрећни младић преминуо на месту несреће. Дечак је добио име Вук јер је тако желео његов тата.

Вук је царским резом рођен 10. јануара ове године, на Одељењу хирургије у Крушевцу, а дан касније повредама задобијеним у тешкој несрећи, подлегла је његова мајка Јована Миленковић (25). Без оца Стефана Илића (26) је остао дан раније, је р је несрећни младић преминуо на месту несреће. Дечак је добио име Вук јер је тако желео његов тата. Вук је на свет дошао као превремено рођена беба и упућен је на лечење у Клинички центрар Крагујевац, где је одмах затим почела тешка битка у Центру за н еонатологију КЦ Крагујевац. Позив смо примили од приправне екипе која нам је најавила пријем и објаснила ситуацију у којој се беба родила. Ми смо је сачекали на Одељењу неонатологије. Примили смо га као што то чинимо са свим бебама, али уз мало више емоци је због читаве ситуације која се десила и која је пратила рођење детета. Крајње професионално смо приступили као и сваком другом детету, бринули смо о њему 24 сата заједно са медицинским сестрама. Практично смо тимски радили свакодневно и заједно смо донос или одлуке  започиње причу докторка Драгана Савић, педијатар и неонатолог, једна од лекарки које су се бориле за опоравак малог Вука.

- Позив смо примили од приправне екипе која нам је најавила пријем и објаснила ситуацију у којој се беба родила. Ми смо је сачекали на Одељењу неонатологије. Примили смо га као што то чинимо са свим бебама, али уз мало више емоци је због читаве ситуације која се десила и која је пратила рођење детета. Крајње професионално смо приступили као и сваком другом детету, бринули смо о њему 24 сата заједно са  медицинским сестрама. Практично смо тимски радили свакодневно и заједно смо донос или одлуке започиње причу докторка Драгана Савић, педијатар и неонатолог, једна од лекарки које су се бориле за опоравак малог Вука.

Дани који су уследили након пријема били су дуги и тешки. Неизвесност и будно око читаве Србије која је пратила опорава к детета дали су ветар у леђа тиму лекара да наставе тешку борбу у којој су касније и успели. Успели су да малог, слабашног дечака отргну смрти. Ј едан од најлепших дана које смо заједно проживели јесте дан када је почео да се храни на флашицу. Један заиста величанствен моменат, сви заједно смо уживали у том призору, сви смо се окупили и посматрали га јер смо знали какво смо дете примили, а онда смо стигли до момента да може сам да се храни на флашицу и да ће моћи да настави живот и ван  болнице. Величанствен осећај. Повремено имамо тешке пацијенте и када леже више месеци и дође тај моменат када могу да једу сами, онда то буде предиван моменат. То је тренутак када осетимо и резултате  нашег успеха емотивно се присећа докторка Савић, истичући да је Вук рођен ка о скоро зрело дете које је стицаијем околности толико пропатило.

Један од најлепших дана које смо заједно проживели јесте дан када је почео да се храни на флашицу. Један заиста величанствен моменат, сви заједно смо уживали у том призору, сви смо се окупили и  посматрали га јер смо знали какво смо дете примили, а онда смо стигли до момента да може сам да се храни на флашицу и да ће моћи да настави живот и ван болнице. Величанствен осећај. Повремено имамо  тешке пацијенте и када леже више месеци и дође тај моменат када могу да једу сами, онда то буде предиван моменат. То је тренутак када осетимо и резултате нашег успеха емотивно се присећа докторка Савић, истичући да је Вук рођен ка о скоро зрело дете које је стицаијем околности толико пропатило.

Он је код нас стигао виталан, колеге из породилишта су сјајно урадиле свој део посла и пружена му је велика подршка. У датом моменту смо одрадили све што смо могли и најбрже што смо могли . Да вам не  причам колико су нам стресни били сви доласци баке, деке и тетке који су долазили у посету код малог Вука, разговори са њима... Гледали смо да се свима њима максимално посветимо присећа се докторка, додајући да је у том тренутку био један од пацијената са најтежим стањем, али је његово здравствено стање ишло само ка бољем. Д окторка наглашава и да вероватно ништа од овога не би било могуће да нема медицинских сестара са одељења, које се, иако се још нису оствариле у улози мајке, са пуно љубави и пажње посвећују малим пацијентима. Докторка наглашава и да вероватно ништа од овога не би било могуће да нема медицинских сестара са одељења, које се, иако се још нису оствариле у улози мајке, са пуно љубави и пажње посвећују малим пацијентима.

Дечак још једном ујединио Србију

У част његовом опоравку али и како би се скренула пажња на безбедност деце у саобраћају, организован је догађај са више од 5.000 учесника. Наиме, удружење "Марко Цара Милановић" из Каон ика, код Крушевца, 20. августа организовало је традиционалну хуманитарну манифестацију "Спасимо децу у саобраћају", а овај велики догађај био је посвећен управо Вуку, који је чак добио и место у првом реду. Током манифестације су прикупљани и добровољни пр илози, који ће помоћи породици Миленковић из Ђуница, Јованиним најближима, који се сада старају о њеном сину Вуку. Породица: Вук је сваким даном све јачи Упркос томе што је доживео трагедију још у мамином стомаку, мали Вук сада наставља јуначку борбу окруж ен најближима. Сада када је болнички кревет заменио оним кућним, дечијим, о њему брину Јованини бака Надежда, отац Живомир Саша Миленковић и Јованина рођена сестра Теодора, који су били повређени у истом, судару. У потресној исповести за "Новости" испричал и су да је бол за настрадалим вереницима ненадокнадив, али да су смисао живота поново пронашли у малом Вуку.

(Јована Алексић,Blic.rs)