Untitled Document

Професор др Иван Ћирић о боравку у Србији за "Политику"

Ел. пошта Штампа

 

НЕУРОХИРУРГИЈА У СВЕТСКОМ ВРХУ

Неурохирурзи у Новом Саду и Крагујевцу примењују најсавременије захвате какви се, иначе, изводе у САД.

Изнад камина у дневној соби наше куће у Нортфилду (Илиноис) виси слика пејзажа Фрушке горе, коју је чувени војвођански сликар Бранислав Вулековић насликао у уљу. Седео је, вероватно, негде на Банстолу, узвишици на улазу у Сремске Карловце, када ју је сликао.

Мени је, међутим, највеличанственији поглед у том делу мога родног краја са Карловачког гробља, на којем су сахрањене генерације мојих предака. С обзиром на то да живим хиљадама километара далеко од овог земаљског раја, није чудно што смо моја супруга и ја ставили поменуту слику на почасно место.

Сазнао сам да је син тог изванредног сликара, др Петар Вулековић, такође уметник, али у неурохирургији. И ја се деценијама бавим неурохирургијом, зато смо се брзо спријатељили. Добио сам позив да посетим Неурохируршку клинику Клиничког центра у Новом Саду. Тамо сам боравио три пута од 2010. године.

Приликом прве посете упознао сам професора Радивоја Николића, шефа Неурохируршке клинике Клиничког центра у Крагујевцу, који је присуствовао мом предавању. И он ме је љубазно позвао да их посетим.

У међувремену сам почаствован избором за професора по позиву на оба универзитета. Тако ми се указала прилика да упоредим две неурохируршке клинике са сличнима у САД. Сматрам дужношћу да своја стручна запажања саопштим читаоцима "Политике" и српској јавности.

У Новом Саду има око десет неурохирурга. У три наврата сам посматрао како оперишу, посебно у сарадњи са отоларинголозима и ендокринолозима. Касније смо водили дискусију на разне теме и, морам признати, имао сам шта да научим. Операциона сала је у техничком погледу на нивоу најбољих америчких болница. Урађени захвати, укључујући најсложеније на уклањању тумора базе лобање и тумора у мозгу, изведенису савршено и са одличним исходима.

Нарочито сам био задивљен новим Ургентним центром, претпостављам најсавременијом институцијом те врсте у Србији, којом би се поносили свугде у свету. На крају, али не најмање важно, неурохирурзи из Новог Сада су у самом врху свих нових оперативних подухвата који се, иначе, изводе у САД. Као што је мени познато, професор Петар Вулековић је први неурохирург у Србији који је извео ендоскопске операције на туморима хипофизе. Ови бенигни тумори се налазе на бази лобање, испод мозга. Својим растом могу да притисну и растегну оптичне живце, због чега оболели може да изгуби вид, постепено или нагло, ако дође до крварења.

Да би се то спречило, тумор треба да се одстрани неурохируршким приступом кроз нос. То су врло деликатне операције с могућим компликацијама, као што су крварење из каротиде која јеу непосредној близини, појава менингитиса због продора бактерија из носа у мождани ликвор, губитак вида и престанак функција хипофизе.

Зато се овакве операције изводе коришћењем хируршког микроскопа, који омогућује да се оперативно поље види увећано и, још важније, у три димензије (3Д). Иако употреба хируршког микроскопа данас преовлађује, све више се тежи коришћењу хируршког ендоскопа који обезбеђује бољи преглед оперативног поља. Са овим инструментом неурохирург има панорамски поглед од 360 степени, такорећи сам "уђе" у подручје где се налази тумор.

Неурохируршко одељење у Крагујевцу има мање неурохирурга од Новог Сада, али су подједнако у самом врху неурохируршког знања, искуства и вештине. Као и у Новом Саду, имају подршку одличних анестезиолога, што је један од најважнијих услова за постизање врхунских резултата.

Коначно, осведочио сам се у одличну болесничку негу у оба одељења.

Уверен сам да су руководиоци здравствене службе у Србији свесни високог квалитета неурохирургије у Новом Саду и Крагујевцу и да ће их и даље подржавати, а могућности за напредовање су неограничене. Било би мудро да што више младих проведе на специјализацији неурохирургије у овим градовима. Такође сматрам да Нови Сад и Крагујевац треба да постану центри нових метода лечења који захтевају примену неких најсавременијих технологија, као што је стереотактичка радио - хирургија (зрачење усмерено помоћу компјутера), које још не постоји у Србији. Увођење тога у Новом Саду и Крагујевцу допринело би угледу здравства у Србији (сада се пацијенти којима је потребно такво лечење шаљу у Турску или Хрватску).

* Професор неурохирургије на Универзитету Чикаго

Иван Ћирић
објављено: 23.07.2011.